Beograd

Цркве и манастири

ЦРКВА СВЕТОГ МАРКА Ташмајдански парк

Crkva Svetog Marka

Једно од најлепших здања сакралне архитектуре српско-византијског стила свакако је црква Светог апостола и еванђелисте Марка. Све до изградње храма Светог Саве на Врачару, она је била највећа српска црква, поред које се до немачког бомбардовања 1941. налазила стара палилулска црквица Светог Марка коју је подигао кнез Милош Обреновић 1835. године. На Цвети, 13. априла 1941. услед бомбардовања избио је пожар у њеној близини и уништио је скоро до темеља.

Године 1932. отпочели су радови на изградњи нове (данашње) цркве Светог Марка. Пројекат и нацрт монументалног храма направили су браћа Петар и Бранко Крстић, професори Архитектонског факултета. Главна инспирација ових уметника било је најлепше здање српске средњовековне архитектуре - Грачаница, задужбина краља Милутина, подигнуто око 1315. године на Косову. Током Другог светског рата изградња цркве је била привремено обустављена. Иако недовршена, црква Светог Марка је интензивно "живела" литургијски, будући да је нартекс храма (предворје) био адекватно припремљен за ту службу. Испод њега се налази крипта Обреновића, која је некада била смештена у старој цркви Светог Марка. Поред краља Александра Обреновића и краљице Драге, у овој крипти се налазе и посмртни остаци још неких чланова породице Обреновић, појединих епископа и митрополита Теодосија Мраовића. Поред крипте Обреновића у цркви се налази саркофаг са костима цара Душана (1308-1355), пренетих из манастира Светих Архангела код Призрена, као и мермерна гробница патријарха Германа Ђорића (1898-1991) на којој је позлаћеним словима исписан цитат из старозаветне књиге "Песма над песмама".

Црква је званично била отворена 1948. године, иако њена унутрашњост није била завршена. Идеја да храм изнутра буде фрескописан није ни до данас остварена. Ипак, и поред тога што је унутрашњост храма неосликана, прво што се уочава када се закорачи у припрату јесте велелепни иконостас рађен према нацрту професора Зорана Петровића из 1991-92. Иконостас је урађен техником мозаика и ограђује олтарски део, који у православној хришћанској архитектури симболизује небо, односно духовну светлост самога Христа.

МАНАСТИР СВЕТОГ СТЕФАНА Сланци

Manastir Svetog Stefana

Манастир Светог Стефана у Сланцима је једини активни и живи метох Хиландара у Србији. Није познато када је тачно подигнут и ко је био његов ктитор. Према најстаријим подацима у XV, XVI и XVII веку био је познат као "стари манастир", а народно предање га везује за династију Немањића. У народној традицији су очуване две верзије догађаја. Према једној, основао га је свети Сава почетком XIII века (у близини манастира се налази извор светог Саве), а друга казује да је ктитор Сланаца, како се обично назива, био краљ Драгутин крајем XIII века.

Манастир је током векова поделио бурну историју свог народа. У првој половини XV века, када је српска престоница из Крушевца пренешена у Београд за време владавине деспота Стефана Лазаревића, манастир је уз нагли развој престонице доживео свој процват. У том периоду је и могао да збрине велики број монаха, који су бежећи из јужних крајева у Сланцима пронашли уточиште од Турака. Манастир је доживео напредак и током владавине деспота Ђурађа Бранковића (1427-1456). Тада је из поштовања према обновитељу и у ћаст крсне славе Бранковића, манастир који је до тада био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, променио патрона и почео да празнује светог архиђакона Стефана.

Манастир је више пута разаран и обнављан. Године 1833. је потпуно срушен пошто напукли зидови и оштећени сводови нису више могли да служе својој намени. Од његовог материјала су изграђене цркве у Великом Селу и Миријеву. На месту старог манастира 1900. године подигнута је мала капела са правоугаоном основом и двосливним кровом у којој се служило све до 1968. када је отпочета темељна обнова манастира. Пројекат реконструкције капеле, њеног проширења и изградње новог конака израдио је архитекта др Драган Тадић. Радови на реконструкцији су завршени 1970.

У темеље манастирског храма и конака су положене повеље исписане на пергаменту у којима је писало "...Обнављајући с божјом помоћи ову светињу Немањића, додељујемо јој свету мисију да се у њој, као метоху манастира Хиландар у Светој Гори, припремају млади монаси за подвижнички живот у манастиру Хиландару". У манастиру се налази копија иконе највеће Хиландарске светиње Богородице Тројеручице. Комплекс манастира Сланци је заштићен као споменик културе и археолошко налазиште.

ЦРКВА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНГЕЛИСТЕ ЛУКЕ Крњача

Crkva Svetog Luke

Његова светост патријарх Павле 2001. године је освештао темеље храма, када је почела изградња цркве. Пројекат за цркву је урадио архитекта, Предраг Ристић по угледу на старе српске цркве у српско-византијском стилу.

ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА Велико Село

Црква Светог Стефана у Великом Селу је подигнута 1834. године од материјала срушеног манастира Свети Стефан у Сланцима. Цркву је градио заједно са народом, парох Јован Милошевић. У кругу цркве 1836. године изграђена је и школа.

ХРАМ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ Румунска православна црква у Овчи

Rumunska Crkva

Прва црква у Овчи сазидана је око 1909. године од земље и цигле, прекривена трском. Данашња црква изграђена је између два светска рата од 1931. до 1933. године са истим храмом Цар Константин и царица Јелена. Изграђена је од црквених пара и пара верника из Овче. Црква има четири звоника, два су остала од старе цркве, а два су дар ктитора цркве. Дародавци су свештеник Тројан Попеску, Павел и Елена Дехељан и Илија и Параскева Буксин. Црква је изграђена у грчко-византијском стилу са три куполе. Главни архитекта цркве био је Урош Предић из Панчева. Иконописац, Бошко Ковачев је 1989. године осликао цркву, али су очуване и старе слике, које је насликао Јован Поповић око 1834-35. Поред цркве налази се и парохијска кућа.

ХРАМ САБОР СРБА СВЕТИТЕЉА Карабурма

Hram Sabor Srba Svetitelja

Једина црква на Карабурми налази се на углу улица Пере Ћетковића и Гарсије Лорке на порти од 45 ари. Камен темељац за храм је постављен 1986. године, иако је захтев за подизање цркве поднет још 1961. године. Храм је освештао патријарх Герман 13. новембра 1988. године. Живопис у храму је настао 1993. године као лична донација уметника Драгомира Марунића и Николе Лубардића. Урадили су и иконе на иконостасу 1996. године. У оквиру цркве организована је верска настава четвртком и суботом после свете литургије, а богослужења су свакодневна.

СВЕТОТРОЈИЧКИ ХРАМ ПОДВОРЈА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Ташмајдански парк

Ruska Crkva

Организовани парохијско-црквени живот Руса у Краљевини СХС почео је оснивањем Руске црквене општине у Београду, новембра 1920. године. Оснивач и први старешина био је протопрезвитер Петар Беловидов. Од 1923. године служба се вршила у бараци на Старом ташмајданском гробљу. То је било пресудно да Митрополит Кијевски и Галицки Антоније, духовни предводник руских избеглица, у молби патријарху Димитрију затражи баш

то место за подизање привремене капеле за Русе. На Малу Госпојину, 21. септембра 1924. године оложен је камен темељац, а већ 4. јануара 1925. освећен је новоизграђени храм посвећен светој Тројици. Цркву је пројектовао архитекта В.В. Сташевски, иконостас је израдио кнез Михаил Сергејевич Путјатин, а живопис барон Мејндорф.

У храму су служили српски патријарси, Димитрије, Варнава и Гаврило, Викентије, Герман и садашњи патријарх Павле. Године 1957. овде је служио патријарх Московски и целе Русије Алексеј I. То је био први пут да један руски патријарх служи у Србији. Касније су овде служили патријарх Пимен и садашњи патријарх, Алексије II, као и бројни митрополити и епископи. Светотројички храм у Београду је богат реликвијама, нарочити иконама и ћивотима. Фебруара 1945. године храм Свете Тројице у Београду, постао је Подворје Московског Патријатхата.

У априлу 1999. године, током ваздушних напада НАТО авијације на зграду РТС која се налази око 50 метара од Подворја, храм је знатно оштећен. Садашњи старешина Подворја, протјереј Виталије Тарасјев, руководи обимним радовима на његовој реконструкцији и на рестаурацији икона.

ЦРКВА ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА Борча

Crkva Borca

На месту цркве најпре је изграђена капела 1794. године, а црква је саграђена 1798. године. У подизању је учествовало цело село. Посвећена је светом оцу Николи, заштитнику свих аласа и морепловаца. Пре пет деценија првобитни храм је задесио пожар, а од њега су остали само голи зидови. У пламену су нестала оба звона, олтар и нешто црквених књига. Средствима парохијана, осигуравајућег завода и продајом дела црквене земље изграђена је нова црква 1967. године. Црква данас има велику порту која се простире до саме обале канала Визељ. Има пуно засада липа, а изграђена је и чесма.

ЦРКВА ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ Вишњица

Crkva Visnjica

На крају Дунавске улице налази се црква Светог Николе у Вишњици, која је подигнута 1838. године, десет година пре школе, па су деца учила у цркви све док школа није изграђена. Пре петнаест година је фрескописана, а пре неколико година је сређена порта и асфалтиран пут поред цркве и прилаза црквеном дворишту. Парохијски дом је саграђен 1920. године.

ЦРКВА ВОЗВИЖДЕЊЕ ЧАСНОГ И ЖИВОТВОРНОГ КРСТА ГОСПОДЊЕГ Глогоњски Рит

Палилула линкови